Proizvodi
Biofilmovi - Način detekcije rasta biofilmova
Način detekcije rasta biofilma ALVIM Sistema biosenzora
Kako je ranije rečeno, formiranje biofilma zahteva vreme i preduslove za razvoj, i zreo biofilm nosi brojne probleme i neželjena stanja vezana za sistem. Dodatno je navedeno da se preko 90% bakterija obično nalaze unutar biofilma, dok je znatno manji broj slobodan i pokretan.
Stoga je što ranija evidencija postojanja biofilma presudna za siguran sistem i pouzdan proizvod/uslugu.
No, ovo poslednje je veoma zahtevno, budući da smo rekli da je biofilm nepokretan, vezan za površinu, i da ga je teško otkriti, pogotovo unutar zatvorenih procesnin sistema.
Stoga, je ALVIM iskoristio veoma poznatu tehnologiju, katodne depolarizacije, koja se zasniva na činjenici da biosenzor, kada se na njemu ne nalazi inicirani biofilm, emituje definisan broj elektrona ka fluidu u koji je zaronjen. Čim krene da se vrši naseljavanje mikroba po površini senzora, sistem počinje da menja signal, koji je uzrokovan promeni potencijala površine biosenzora ćelijama bakterija koje se naseljavaju. Kada se dostigne potreban nivo signala senzora, nadzorni sistem prepoznaje ga kao pojavu biofilma – tabela 1.
Kada još uvek nema biofilma, postoji osnovni transport elektrona sa površine senzora na kiseonik u tečnosti
Senzor daje ravan signal
Kada se formira biofilm, transport elektrona se povećava, zbog biološke aktivnosti bakterija, koja omogućava senzoru da specifično detektuje biofilm – i samo biofilm
Signal sa senzora raste
Senzor detektuje samo prvi sloj bakterija – ne debljinu biofilma – najranije moguće otkrivanje
Kada se otkrije ova prva faza, Signal će se ustaliti
Tabela 1 – Opis načina rada ALVIM biosenzora
Prednost ovog koncepta leži u tome što se ne meri debljina biofilma, niti se čeka neka vrednost debljine biofilma, već reaguje na broj mikroba koji se nalazi na površini senzora, tačnije nivo pokrivenosti površine biosenzora – slika 1
Slika 1 – Način rada senzora, nivo biofilma i način „detekcije“ biofilma
Za svaki senzor je moguće definisati osetljivost biosenzora, od 1% pokrivenosti do 100% pokrivenosti, kao uslov da se prijavi postojanje biofilma.
Dodatna prednost ovog tipa senzora, ogleda se u tome da je moguće pratiti efikasnost šok tretmana dezinfekcije, i sa oksidativnim i neoksidativnim biocidima. Prvi će biti identifikovani i naglim porastvom signala i kasnije praćenjem nivoa signala sa biosenzora, dok će efikasnost neoksidativnih biti praćena nivoom signala sa biosenzora, nakon aplikovanja.